Krenuh ja tako
sporo, dostojanstveno
romantično…
Ali svi povikaše
Pazi! Opšte mesto!
preneraženi, uplašeni, zabrinuti.
Zato sam skrenuo levo
sporednom ulicom,
da zaobiđem TA
OPŠTA I POZNATA mesta.
Al tu narandžasti majmuni već vladaju.
Prevrću se preko glave
i gledaju me svojim ljubičastim očima
sa zelenim tačkama.
Drže moje tek napisane rukopise.
O zašto se smejete?
Ma ti mali ma ne cepaj te papire,
ma smiri se
ma objaviću JA te pesme…
…………………..
…………………..
O!! zaboga oni doslovno pocrkaše od smeha!!
Olivera Milojković Opresnik
„Čuj moje moljenje,
jer se ponizih veoma,
izbavi me od mojih gonilaca
jer su jači od mene”
(Ps 141,6)
Ništa
me progoni
Ne spavam
Izvire iz utrobe
prevrće se
Ono boli
hoće da rascepi
Udara među razapete
misli
i prste
Sad mislim dan
i sopstvenu misao
Dišem načinom deteta
u majčinoj utrobi
Želim rukama
sam
u očima
Kako izdržati a
ne postati drugo
Zar je to put
koji će roditi jutro
kojim ću poći
„Čuj moje moljenje,
jer se ponizih veoma,
izbavi me od mojih gonilaca
jer su jači od mene”
(Ps 141,6)
Ništa
me progoni
Ne spavam
Izvire iz utrobe
prevrće se
Ono boli
hoće da rascepi
Udara među razapete
misli
i prste
Sad mislim dan
i sopstvenu misao
Dišem načinom deteta
u majčinoj utrobi
Želim rukama
sam
u očima
Kako izdržati a
ne postati drugo
Zar je to put
koji će roditi jutro
kojim ću poći
Vladimir Počuč
Papir štuca
od naših misli.
Posramljen sadržajem
krivi se pod penkalom
pitajući se
gde su nestala ona vremena
kada je bezbrižno ležao
u kori drveta
kada nije osećao
težinu oštrog pera.
Sada zna
samo neki
dospeju do važnih ruku
Anjička Balaž
