Kratko traje.
Kao trenutak kada opereš zube,
ispereš usta,
podigneš glavu ,
pogledaš svoje neobrijano lice ,
tužne oči ,
i shvatiš,
u potpunoj tišini kupatila,
u pet ujutru,
da bi trebalo nešto da promeniš u životu.
Ili , onaj trenutak,
kada se izgubiš u rečima
najbolje prijateljice
i shvatiš da bi želeo da joj ljubiš stopala
umesto što upoznaješ njenog novog dečka,
ali i taj trenutak kratko traje.
Ovi momenti hiper iskrenosti
nažalost,
kratko traju i bivaju
zatrpani
zvonjavom budilnika,
kupovinom hleba,
sociologijom Maksa Vebera,
novim Tarantinovim filmom,
kafom sa slatkom koleginicom,
telefonskim razgovorom sa roditeljima,
Lu Ridom,
pranjem sudova
i ostalim ritualima svakodnevice
koji ,kad se zavrte,
dobijaju sivkastu boju
i oblikuju krug koji se zove moj život,
čiju koncepciju trenuci iskrenosti
poprilično narušavaju.
Bojan Marjanović
Urednik: Suzana
Objavljeno: 02.12.2011
Svrstano u: Poezija | 0 komentara
Autor: Bojan Marjanović
Komentari