Nikada neću zaboraviti tu noć.
Nikada neću zaboraviti
da sam tada prvi put nosio kravatu
i da si mi tada prvi put rekla da sam divan.
Nikada neću zaboraviti tvoju haljinu
i tvoj izgled te noći.
Nikada neću zaboraviti naš prvi ples te noći.
Nikada neću zaboraviti tvoju nežnost
i moju glupost.
Nikada neću oprostiti sebi
što sam te noći bio na rubu pijanstva.
Nikada neću zaboraviti tvoj osmeh, te noći.
Nikada neću zaboraviti prve poljupce na terasi.
Nikada neću zaboraviti tvoje suze.
I nikada neću zaboraviti to
da si te noći uzela drugog pod ruku
i sa čudnom radošću poklonila mu sebe.
I nikada neću zaboraviti da sam tada
sa razvezanom kravatom stajao na terasi,
teško disao i drhteći gledao u mrak.
I nikada neću zaboraviti
da mi se tada prvi put učinilo
da taj deveti sprat i nije tako visok.
Boban Petrović
Urednik: Suzana
Objavljeno: 03.11.2009
Svrstano u: Poezija | 2 komentara
Autor: Boban Petrović
Komentari
Objavljeno 03.11.2009 u 9:13 am svrstano u Poezija. Komentare možete pratiti i putem RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti komentar, ili trackback sa svog bloga.
Prelepo ispricano.
Poz
Hvala Sarah, bas si me obradovala. Poz…