Dok čekam Milu, šetam po programima:
Šone, onaj mali Gagulić počinje mnogo da smeta!
Jociću, što im ne kažeš da si pucao u mrtvog Gornjaka! “Crni talas”.
Osobe sa invaliditetom nailaze na socijalnu distancu.
Mila i ja smo drugarice još od prvog razreda osnovne škole.
Ove godine je naše prijateljstvo postako punoletno.
Sazrelo je.
… Moramo prihvatati različitosti.
Volimo društvo. Obe.
… Da bi se osobe sa invaliditetom socijalizovale…
Sad se nešto slabije viđamo,
skoro redovno radi dvanaest sati dnevno, subotom, nedeljom.
Dođe kući, malo se okrene po stanu i već je vreme samo za krevet.
…Ušla je, snažno smo se zagrlile!
Pomogla mi je da se bolje namestim u fotelji.
Reči koje dotiču sve.
…Kada je odlazila, dodala mi je knjigu.
Samo praznine i nesusretanja – promašaji.
Naš smeh oko mene.
Jelena Zagorac
Urednik: Suzana
Objavljeno: 28.10.2009
Svrstano u: Poezija, Proza | 0 komentara
Autor: Jelena Zagorac
