Rukama isprljanih realnošću
od gline pravim sebi novo lice.
Staro je, nekako, otupelo.
Poprimilo je obličje gubitnika.
Odričem ga se!
Ne poznajem više te oči
- stalno umorne, beživotne;
ne poznajem više te ruke
- teške, olovne, trapave.
Ne prepoznajem više taj hod
- trom, usporen, neodređen.
Na scenu stupam nova ja.
Suprotnost od originala.
Molim, uperite reflektore ka meni!
Stojim iza svake svoje reči,
hrabro braneći svoje stavove.
Bez milosti,
bez pardona.
Anjička Balaž
Urednik: Suzana
Objavljeno: 19.06.2009
Svrstano u: Poezija | 0 komentara
Autor: Anjička Balaž
