« ***
Stan br. 23 »


Na kraju (jutarnja zvezda)

Na kraju, oblaci dosade:
Predviđamo sledeće oblike,
a zaboravljamo stare.
Zvezde sjaje isto svake noći,
i znamo im tačan broj.
Krila nam smetaju pri hodanju,
a vatrenim mačevima sečemo drva,
i javi nam se osećaj
koji je i misao
da se svet valja preurediti
ceo svet, kako nama odgovara.
Jedna volja ga je stvorila,
zašto ga druga ne bi oblikovala?
Gasimo naše mačeve
onda razmislimo
pa ih raspalimo još većom vatrom
i dok nam vojske marširaju ka tronu
smejemo se u sebi.
A onda padnemo.
Mada, stvorimo svoj svet
(makar to bio Pakao)
i budemo ravni svetlosti u svojoj tami.
Ali,
Opet nas zovu palima.

Miloš Jocić

Share and Enjoy:
  • Facebook
  • email
  • StumbleUpon
  • Technorati


Urednik: Suzana
Objavljeno: 20.05.2009
Svrstano u: Poezija | 1 komentar
Autor:


« ***
Stan br. 23 »

Komentari


Objavljeno 20.05.2009 u 10:10 am svrstano u Poezija. Komentare možete pratiti i putem RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti komentar, ili trackback sa svog bloga.


1 komentar


  1. Jovana je rekao/la May 20, 2009 2:26 pm

    Jeste da sam je sad po treci put citala, ali utisak koji sam imala pri prvom citanju i dalje stoji!Svaka cast! :)

Ime (obavezno)

Email (ne objavljuje se) (obavezno)

WebSite

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Upiši svoj komentar