« Ovisnik
Tragovi »


Oda ljigavcu

Polako se krećeš, sa rukama prignečenim nebom
nosiš trule trešnje u cegeru
i usput gutaš nervozno ružne glasine o sebi.
Da bi sakrio plutajuća upozorenja,
od mene, od prosjaka
na putu punom teških slika
tvog razbudjenog bezobrazluka.
Teški su ti koraci, zar ne?
A ja, silno želim da isprobam
kako piše giljotina
po tvom prljavom vratu.
Prosto bi me zadivio tanki, savršeni mlaz
priznanja što bi krenuo niz tebe.
Morao bi da staneš, čak i pre
nego što te moje proklete misli
zalede na mestu.
Povedi sa sobom kad kreneš
molim te,
ovu gomilu jezičara, praznih glava
trebaće ti dole,
pogane, ko i ti.
Možda sam i luda, ko što kažeš
ali znam,
pre ili kasnije staćeš na
ivicu noža.
Sudiće ti moja ruka.

Angelina Radulović

Be Sociable, Share!


Urednik:
Objavljeno: 29.03.2009
Svrstano u: Poezija | 1 komentar
Autor:


« Ovisnik
Tragovi »

Komentari


Objavljeno 29.03.2009 u 10:03 am svrstano u Poezija. Komentare možete pratiti i putem RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti komentar, ili trackback sa svog bloga.


1 komentar


  1. danilo je rekao/la April 1, 2009 9:38 am

    booldy and heavy

Ime (obavezno)

Email (ne objavljuje se) (obavezno)

WebSite

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Upiši svoj komentar