« Nema Spasa
IZVEDENO IZ DUBINE TELA »


SLOVO LjUBVE

Ćutim
Reč reći ne umem
A hteo bih

Bar da ti šapnem
Misao običnu a uzvišenu

Onu – što sa usana kaplje
Kao med i rosa pomešani
U snu majskog svitanja

Onu – kao suze devojčice
Ostavljene na dokovima

Ili – makar da mogu
Sve te nežne reči zarobljene
U tišini usnama nemuštim
Na tvoje usne meke da zapišem

U pogledu pogledom da narisam
Vrhovima prstiju
Po tvojoj puti da izvajam

Te reči obične a uzvišene
Tihe i blage
I kao planinski brzaci uskovitlane

A u dnu duše čuvane i škropljene
Dugo već – u ćutanju.

Anđelko Zablaćanski

Share and Enjoy:
  • Facebook
  • email
  • StumbleUpon
  • Technorati


Urednik:
Objavljeno: 21.03.2009
Svrstano u: Poezija | 3 komentara
Autor:


« Nema Spasa
IZVEDENO IZ DUBINE TELA »

Komentari


Objavljeno 21.03.2009 u 10:44 am svrstano u Poezija. Komentare možete pratiti i putem RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti komentar, ili trackback sa svog bloga.


3 komentara


  1. Jovana je rekao/la March 22, 2009 6:45 pm

    Predivno!!! Svaka cast!

  2. Andjelko je rekao/la March 23, 2009 2:54 pm

    Hvala,Jovana.

  3. danilo je rekao/la March 28, 2009 6:53 pm

    I meni se sviđa :)

Ime (obavezno)

Email (ne objavljuje se) (obavezno)

WebSite

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Upiši svoj komentar