Smrt je stajala tako blizu
da sam joj se nasmešio i rekao:
U redu, biću tvoj. Nosi me kuda želiš.
Ako njena ruka nije prešla preko mog lica,
neka tvoji nokti naprave brazde po njemu.
Ako je ona uvek htela da bude što dalje od mene,
draga mi je tvoja blizina.
Ako me nije zagrejala njena toplina,
draga mi je tvoja hladnoća.
Ako je ona tako ravnodušna prema meni
a ja je volim,
drago mi je što se bar ti interesuješ za mene.
I zato me nosi kud god zaželiš.
A posle mi reci samo to,
da li je primetila
da me više nema.
Boban Petrović
Urednik: Suzana
Objavljeno: 09.04.2008
Svrstano u: Poezija | 4 komentara
Autor: Boban Petrović
Komentari
Objavljeno 09.04.2008 u 4:31 pm svrstano u Poezija. Komentare možete pratiti i putem RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti komentar, ili trackback sa svog bloga.
-Smrt pojam koji je sa jedne strane toliko dalek a sa druge realan i okrutan kada je tu. Pesma koja definitivno ostavlja drastican “trag” nakon citanja i jedna od malobrojno izuzetnih…
Hvala na lepom komentaru!
Trag erotike u pesmama o smrti obicno uspe da zameni strah uzbudjenjem, jer cemu erotika inace. I eto paradoksa. Ali ovde ima i ciste romantike, i kombinacija je ispala topla, lepa.
Ljubav i smrt, kombinacia koja ima neverovatnu jacinu,emociju…..
pribliziti se smrti zbog neuzvracene ljubavi….prelepo opisano…..
pozz