« E, a …
Književne večeri »


Kobajagi

Ukrašću te na jedan dan
i videćeš bićemo skupa
šetaćemo, stazama koje voliš
koje nisi stigao da mi pokašeš

I sećaš se, da sam ti rekla
da bih volela
da te vidim u odelu sa kravatom

Bila sam daleko, negde u oblacima
kad si mi govorio kroz slušalicu
i šaputao, oslušni, čuješ li vetar
ovde je tako predivno,
ovde želim biti sa tobom

Onda si mi crtao predeo rečima,
a ja zatvorenih očiju gledala u daljinu
i videla sve boje naše duge
i kada bismo je samo dodirnuti mogli
možda bi nestalo sve ove nase tuge

Priča je ova kao kobajagi
kao dečija igra koju igramo mi
a ni svesni nismo, da svakim danom
i svakom novom dugom na nebu našem
po jedna zvezda padalica osvetli put
i mi zakasnimo baš taj tren
i naša želja padne sa njom.

Nije ni važno, sve je ionako kobajagi.

Slavica Frančešević

Be Sociable, Share!


Urednik:
Objavljeno: 04.04.2008
Svrstano u: Poezija | 2 komentara
Autor:


« E, a …
Književne večeri »

Komentari


Objavljeno 04.04.2008 u 9:45 pm svrstano u Poezija. Komentare možete pratiti i putem RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti komentar, ili trackback sa svog bloga.


2 komentara


  1. crvenkapa je rekao/la April 6, 2008 12:58 pm

    DRAGA MOJA TVOJA LJUBAV NIJE KOBOJAGI
    SLEDI TRAGOVE ODVESCETE U PREDELE LJUBAVI
    TAMO TE CEKA TVOJA ZVEZDA ,
    NEBRINI NECE PASTI SAMO MORA DA SE SANJA
    SANJA

  2. slavica je rekao/la April 6, 2008 9:47 pm

    crvenkapice….. nekad i sanjamo samo kobajagi….
    hvala ti na ovim lepim recima….. :D

Ime (obavezno)

Email (ne objavljuje se) (obavezno)

WebSite

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Upiši svoj komentar