« To sam ja
Pustite me da porastem »


Zaborav

Kada ti neko postane dalek,
i kad nemaš čemu da se nadaš,
nemoj misliti da tu je kraj,
i nemoj da padaš.
Otvori oči i osmotri.
Možda i nje sve tako tužno
kako se čini u tvojoj glavi.
Sigurno ćeš pronaći osmeh mali,
koji tiho u uglu sedi.
Razmisli.Vredno li je
brisati suze zbog misli sivih
što obavijaju um.
I da ti pogled bude dole,
sakriven u prašini.
Probudi se.Nije onaj osmeh
uzaludno u tami sedeo.
I pridruži mu se, ali polako,
shvatićeš da uopšte nije tužno tako.

Marijana Petrović

Be Sociable, Share!


Urednik:
Objavljeno: 11.03.2008
Svrstano u: Poezija | 1 komentar
Autor:


« To sam ja
Pustite me da porastem »

Komentari


Objavljeno 11.03.2008 u 3:13 pm svrstano u Poezija. Komentare možete pratiti i putem RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti komentar, ili trackback sa svog bloga.


1 komentar


  1. Djordjević Miladinka je rekao/la September 15, 2010 4:40 pm

    Marijana,
    Iskreno zaista, i uopšte nije tako tižno, stvarno. Dopada mi se razmišljanje…
    Pozdrav!

Ime (obavezno)

Email (ne objavljuje se) (obavezno)

WebSite

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Upiši svoj komentar