Sve počinje igranjem igračkama odraslih.
Tada počnem govoriti mnogo.
I reči počnu gusiti biće.
I na kraju besmisla, same se guše u pepelu praznine.
jedino vaseljena uzdrmana odzvanja.
Ja kontrolor svoga uma, imam bezuslovnu vlast nad slabijima.
Ne umem obuzdati taj mali ud.
Jezik.
Neposlušni stražari tromi spavaju kraj otškrinutih vrata mojih usana.
Ja moćni kontrolor?!
Koga varati …
iluzija ….
Potpala pod vlast sopstvenih robova, igračaka …
Propalo carstvo bezazlenosti!
Zato, kada ćutim dobro znaj da te čuvam.
Ćutanjem uništavam nakaze i sprečavam nakaženje onog najlepšeg.
Ljubavi, to jest tebe.
Kada spoznaš, znaćeš, razumećeš ….
Natalija Čupić
Urednik: Suzana
Objavljeno: 24.02.2008
Svrstano u: Poezija | 0 komentara
Autor: Natalija Čupić
