Kad misliš da si prva,
da si najbolja,
tad, sasvim slučajno,
ko iz Prve knjige ,
slike ko reči
reči kao makaze,
makaze kao dželat,
saseku britkom oštricom
sve tvoje snove, maštanja i želje.
Kad misliš da si voljena,
i da voliš najviše na svetu,
kao bezdan otvori se mrak
tek da svetlost nestane,
tek na tren da otvori ti oči
u naletu emocija,
suze da ti zaledi.
Kad misliš da si u pravu,
varaš se, nisi.
Kad misliš da si u krivu,
varaš se, nisi.
Kad misliš da možeš sve,
varaš se, ne možeš.
Kad misliš mene da varaš,
varaš sebe.
Vladimir Stanković
Urednik: Suzana
Objavljeno: 22.02.2008
Svrstano u: Poezija | 9 komentara
Autor: Vladimir Stanković
Komentari
Objavljeno 22.02.2008 u 2:20 pm svrstano u Poezija. Komentare možete pratiti i putem RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti komentar, ili trackback sa svog bloga.
Poznata mi ova pesma
#Deda
Dobre stvari lako prepoznajemo
Odlično Vladimire
Tako malo reci,a tako puno osecanja…..
odlicno…
pozz
Odlično. Baš mi se dopalo i nekako odslikava moje trenutno unutarnje stanje. Naročito drugi stih… Trebalo je ja ovo da napišem, samo kad bih umela da to učinim ovako lepo i sa merom, biranim rečima, bez patetike. Odlično, DEDA!
UH, sto me plasi ( raduje) kad me bibliotekar hvali !!!
Suskava, ovi komentari kao REDBUL, daju mi krila
Deda, zasluženo
p.s. A ja očekujem novu pesmu, da ne zaboraviš da pišeš
cekaj sad sam ukapirala, citam pesmu vec nekoliko puta…i bas je lepa… Vladimire…..
Sarah
Blagodarim !!
Suske
, cu pisem, majke mi !
Dopada mi se. Emocija je jaka i jasno izrazena.