« Sladak razgovor
Tragovi ledenih opeklina »


Vetar

U noćima nekim, hladnim i tužnim
devojke sa očima punim vlage
trče po mojim snovima ružnim
dok tražim ljude daleke i drage.

Zora miriše na lišće i mleko
kao da treperi, drhti i sniva.
U daljini prošloj plače neko
za vetrom što nečije ruke skriva.

Pustam da me talasi nose
u dubine plave nečijeg dna
čujem tihe korake bose,
to neko hoda ivicom sna.

Brojim prste u svojoj kosi
dok plima ljulja talase bele,
misli lete, vetar ih nosi
u raširene ruke koje ih žele.

Sve je tako jednostavno
u pesmi koju ne razumem,
hteo bih i ja da budem vetar,
htei bih hteo ali ne umem.

Boban Petrović

Be Sociable, Share!


Urednik:
Objavljeno: 18.02.2008
Svrstano u: Poezija | 4 komentara
Autor:


« Sladak razgovor
Tragovi ledenih opeklina »

Komentari


Objavljeno 18.02.2008 u 2:03 pm svrstano u Poezija. Komentare možete pratiti i putem RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti komentar, ili trackback sa svog bloga.


4 komentara


  1. Ivan je rekao/la February 18, 2008 8:53 pm

    Bobane, odlično! Kao da čitam nešto iz našeg simbolizma. Ima mnogo muzike u ovim stihovima.

  2. sarah je rekao/la February 19, 2008 9:39 am

    Divna pesma

    pozdrav

  3. jelenaartpoezija je rekao/la February 19, 2008 10:31 pm

    Sjajno!

  4. Ivana je rekao/la February 26, 2008 5:47 pm

    I ja se slazem – vrlo lepe melanholicne muzike.

Ime (obavezno)

Email (ne objavljuje se) (obavezno)

WebSite

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Upiši svoj komentar