Snežak da sam
SNEŽANA –
topio bih se s Tobom
(i snom ratnika)
dok je strašnog bezdana!
SNEŽAAna
kad bi bilo dana
(noći više tamu grle)
bio bih
(Ah zašto?)
Tvoja sveta, živa rana!
O, bre, Snežaana, Snežaana
zar ne vidiš -
da posle uvek dođe
neka Ana…
E, da je život samo jedna ljuta rana?
Oprosti, što
ti se iskreno jadam,
jer polako kao onaj snežak,
na dlanove Tvoje bele neprimetno padam.
Brana Filipović
Urednik: Suzana
Objavljeno: 27.01.2008
Svrstano u: Poezija | 1 komentar
Autor: Brana Filipović
Komentari
Objavljeno 27.01.2008 u 3:17 pm svrstano u Poezija. Komentare možete pratiti i putem RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti komentar, ili trackback sa svog bloga.
Mnogo dobro… Nekako prosto, a objasnjeno… Svaka cast