Pssst…Odćutaću ti jednu tajnu.
Nešto što ni sebi nisam priznala
kad sam te prvi put srela:
Da postoji ceo svet iza crna oka dva.
Sagrađen na osmesima i beskrajnim
lutanjima.
Vešto sakriven u najlepšim svitanjima.
Nikad otkriven.miruje i diše.
Veoma tmuran kad padaju kiše,
u staklenom kutku srca mog.
Al’ pored tebe, on je nešto sasvim više.
Drugi osmeh,drugo lice,
drugi oblik duše skitnice.
Jednako snažan i lomljiv,
toliko pitom a neukrotiv.
I volela bih da je stalno tako,
ali si mi miljama daleko.
Pa sad čekam da dodje drugi neko,
i zameni beskrajnu tišinu,
onda,kada spusti šoljicu kafe jutarnje,
i osmehne se iskreno,najnežnije …
Marijana Petrović
Urednik: Suzana
Objavljeno: 11.01.2008
Svrstano u: Poezija | 0 komentara
Autor: Marijana Petrović
