Povremeno,
u nejednakim vremenskim
razmacima,
od svog brata,
fudbalskog trenera
i bivšeg golmana
londonskog Totenhema,
Pol bi dobijao razglednice.
Pažljivo bi ih pročitao,
a onda čiodom pričvrstio
za zid ateljea.
Bio mu je potreban taj afrički pejsaž
jedno, izvesno vreme.
Zagledan u nebodere San Franciska
sećao se zajedničkog detinjstva
provedenog u radničkom Birmingemu,
u očevoj automehaničarskoj radionici.
Onda bi otišao do telefona
i pozvao svoju ženu Lindu.
Zoran Ilić
Urednik: Suzana
Objavljeno: 28.10.2007
Svrstano u: Poezija | 3 komentara
Autor: Zoran Ilić
Komentari
Objavljeno 28.10.2007 u 4:15 pm svrstano u Poezija. Komentare možete pratiti i putem RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti komentar, ili trackback sa svog bloga.
Lepo je videti jos jedan kauc (kauc 3.3.) na Vasem pesnickom blogu. Pozdrav
Da se ponovim, zadovoljstvo je ipak samo moje
Pozdrav i Vama
Samo nastavite da ovako uspesno uredjujete svoj blog