Znam da znaš da sam oduvek tu …
Ti umeš da preskočiš, da ne misliš
I ja sam odavno u svojoj koži
Onoj iskrenoj i zanemarenoj
I nisam, znam da nisam
Za svet pun laži i ponavljanja …
Ovo tebi govorim
Tebi sto grešiš, tebi što postojiš …
Ne trudim se da objasnim
Ni sve ovo izgovorim na način osoben
Samo znam da znaš da sam oduvek tu
Samo zbog čuda.
Znam da znaš da sam oduvek tu
Zbog svakodnevne svetlosti
I prostih rečenica …
Ja najbolje umem da dišem …
I nisam, sigurna sam da nisam
Ni površina, ni element …
Obraćam se sebi ovaj put
Onoj sebi koja nikad posumnjala nije
U reči nemog i neshvatljivog …
Ja znam da znaš da sam nekad bila tu
I da se samo ja
Nikad ne ponavljam.
Nadežda Hadrik
Urednik: Suzana
Objavljeno: 13.10.2007
Svrstano u: Poezija | 1 komentar
Autor: Nadežda Hadrik
Komentari
Objavljeno 13.10.2007 u 1:28 pm svrstano u Poezija. Komentare možete pratiti i putem RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti komentar, ili trackback sa svog bloga.
Znam da mi se ovo svidelo.