Pitaš – “Šta radiš?”
“Razmišljam.” – slagah
nespretno, šturo.
A šta bih drugo?
Kako da kažem
da valjam dane
baš loše zvuči
bolje da slažem.
“O čemu?” – pitaš.
“Ne bih sad o tom’.”
- procedih grubo
baš kao da su
te misli moje
pametne silno
i da na svetu
druge ne postoje.
“Pitam onako, čemu taj ton?”
- ljutnu se s’pravom.
“Izvini stvarno,
stig’o me umor.”
- ko pseto lažem.
A šta bih drugo?
Kad misli jedva
u reči slažem.
I te što složim
jedva kotrljam
u grlu stoje
guše me, dave
ne bih da brljam.
“Odspavaj onda, snovi su lek!”
- gotovo vikom -
“Makar odremaj!!”
“Da, znam i ja, i baš se spremam.”
- procedih jedva.
A šta bih drugo?
Kako da kažem
da budna sanjam
sve svoje snove
da nisu lepi
razum ih truje.
I ko bi još to
hteo da čuje?
Suzana Janačković Živković
Urednik: Suzana
Objavljeno: 21.08.2007
Svrstano u: Poezija | 2 komentara
Autor: Suzana Janačković Živković
Komentari
Objavljeno 21.08.2007 u 12:10 am svrstano u Poezija. Komentare možete pratiti i putem RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti komentar, ili trackback sa svog bloga.
Suzana, ova pesma mi se jako sviđa. A pritom ne mogu da se otmem utisku da čitam tekst neke rock pesme. Potpuno mogu da zamislim ove stihove kako funkcionišu u nekom gitarskom aranžmanu.
Hvala Danilo. Zanimljiv utisak.
Ko zna, možda neko dobije inspiraciju.