Tragovi

Budim se
         oteklih očiju
sa grčom
                u ramenu
Trezvenjačka insomnija

Udahnem, duboko,
                     u pete
pustim krik da odere
grlo

Šta ima novo?
         Okotila se kučka
                      pod prozorom
zeva pet
           čkiljavih usta
pet
      masnih od mleka

Gospoda sa petog preminula
        a svejedno su
                pustili sirenu
da izbegnu gužvu
                – jutarnju

Na doručku sam se
                posekao
jedan paradajz
                 na kolutove
sinoćno dvopek
                ovčijeg sira
          i bareno jaje na četvrtine

         Danas ću čitati
Danila Harmsa
          Propustiću pecanje

Dolazi mi devojka
               sa kojom gledam filmove
dosadne
            uglavnom francuske

       tada bih radije gurnuo
oko
        u ovaj ventilator
Pokloniću joj jedno čkiljavo kuče

Utrenirao sam se
    da satima
       pažljivo
            gledam
                   kap
            znoja
        na ivici naočara
dok se premišlja
      da li
da kapne

Zvoni telefon
             Neko pita
     – Jel pijemo večeras? –
Naravno,
          bez toga nikad
                      ne bih zaspao

       Pola dva je i
                    već se kupam
u znoju
          ležeći
      i zamišljajući sebe
kao glavnog
           junaka
u ameriken kadru
            kako se pitam
         kada će
pasti
          veče

Danilo Lučić

Spas u dobri čas

Nisam pesnik
Al’ stihove stvaram
Uzeh pero
Da svoj narod karam.

Nad Srbijom
Nadvila se tuga
Jer Srbijom
Hara bela kuga.

Molim Srbe i Srpkinje
Da se vole, miluju i maze
Kad to čine
Da mnogo ne paze.

Ko rezultat ovog dela
Od dečijeg plača
Nek se ori
Sva Srbija cela.

Braćo, sestre
časa ne časite
Već na pos’o
Vi se sad bacite.

U Srbiji odsad
Da se ljuta bitka bije
Za stvaranje
Vel’ke familije.

Svakodnevno da se
To događa
I srpčadi
Što više da rađa.

Baš nas briga
Dal’ to kome prija
Nad Srbijom da nam
Srpsko sunce sija.

Miloš Elek

/Kafa u beogradskom ”Interkontinentalu”, New
York Club/

Moja je želja jednostavna.

Hoću da ne moram
pred svetom
da skrivam
pogled kojim te mislim
dok te gledam.

Dok sediš,
dok izgovaraš reči obične:
put, sutra, vatra, trava,
snop, mleko, kafa, java,
košava, pero, biber.

Dok te gledam
kako jezikom dotičeš zube
i kako zube,
za treptaj duže,
zarivaš u usnu.

U donju usnu
vlažnu od mojih misli
kojima te gledam
kako mi jedini
želju prepoznaješ.

Gordana Vlajić 

Zlato se sliva niz ramena
od mesa i golog kamena
kaplje sa čela
so i voda

Evaporiše u beskraj
meseca i kratera
znoj od olova
krv mi kuva

Ne mogu sagledati kraj
tog pogleda od oblaka
jedino tim očima
poznat je pravac

Iznad horizonta i umova
između beznađa i smiraja
pucaju u prazno
pogađaju mene

Tesno im u otvorenom polju
da gledaju i dišu
ako im pravac uhvatim
večnost ću poželeti

Sanja Ćirković

tvoj prljavi jezik zaglavjen u pesmu / na čaši je karmin
tvoja crvena suknja udavljena u vino / i trag lica koje nije moje
tvoj parfem što lovi tišinu vazduha / na stolu je senka
tvoja cigareta kao cvet između prstiju / zalepljena za telo koje nije tvoje
tvoja pička na moja usta / otvori prozor
tvoj glas / nebo je žedno da popije još jedno svetlo
tvoje nežno podizanje kukova / tako fina noć ćuti na terasi
tvoj raskošni orgazam / ne mogu se setiti gde sam ostavio dan
tvoj jastuk i tvoj zdiv / kao i uvek, ne mogu zaboraviti.

Jurak ot Petrof